Obavezna mera u prevenciji od bakterijskih oboljenja i spečavanju izmrzavanja pojedinih delova voća je krečenje stabala voća. Ova mera obavlja se u koštičavom voću svake jeseni i u mladim zasadima jabučastog, dok kod starijih zasada se primenjuje svake četvrte godine. Koštičavo voće je osetljivije na niske temperature jer ima kraći period dubokog zimskog mirovanja i najmanje povećanje temperature izaziva budjenje i kretanje sokova.

Glavno mesto ulaska bakterije Pseudomonas syringe koja izaziva sušenje voća, su povrede od mraza. Oštećenja "mrazopuc" neminovno nastaje na stablu voća usled nejednakog zagrevanja. U periodu januar-februar u toku dana južna strana debla se zagreva pri temperaturama i do 20C, a u toku noći je izloženo temperaturama ispod 0C. Velike razlike u temperaturi izazivaju pucanje debla. Nastale pukotine na stablu prestavljaju ulazno mesto za prouzrokovače bolesti.

Krečenje stabla ima ulogu da smanji nejednako zagrevanje stabla i da spreči pucanje. Bela boja odbija sunčeve zrake, smanjuje zagrevanje i time spečava stvaranje pukotina.

Krečenje stabla i ramenih grana se obavlja u periodu u jesen pre pojave snega, najkasnije do kraja januara.

Krečna suspenzija se spravlja od 5 kg negašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i 0,25 kg sumpora. Kreč se pogasi i ostavi da odstoji dan-dva. Voda se dodaje do željene gustine u zavisnosti od načina nanošenja. Za nanošenje četkom kozistencija treba da je što gušća. Kod nanošenja prskalicom date količine se primenjuju sa 100 l vode. Suspenzija se mora višekratno procediti i uz primenu prskalice sa mešačem i odgovarajućim diznama. Važno je da mešavina bude što belja i da se zadrži što duže na stablu.

Krečenje treba obaviti u dane kada je sunčano da se depozit osuši do kraja dana.

Zorica Lazić, dipl.ing.
PSSS Užice

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.