Kedar treba saditi u kvalitetnoj zemlji. Na, na primer, 10kg zemlje, ide 1/3 peska i 1/3 iglica četinarskog drveća. Pesak upija višak vode, koji potom glavni koren, koji ide duboko, upija u sebe i jača, a iglice daju kiselost zemlji. Ne treba ga previše zalivati. Provera da li ima vlage u zemlji vrši se jednostavno: zabode se štapić duboko (ne baš blizu same biljke, da se ne ošteti nežno korenje!) i izvuče. Ako na štapu ostane vlažne zemlje, ne treba zalivati, već samo ako je štap potpuno suv.
********
Uz svu privlačnost (dražesnost) kedra, gajenje njegovo je – složenije, u poređenju sa drugim četinarima (običnim borom, tisom, jelom...). Školom strpljenja nazivaju šumarski stručnjaci gajenje sibirskog kedra. Semenje njegovo se odlikuje dubokim mirovanjem i niču tek posle zimskog boravka u hladnom, ne manje od 3-4 meseca. Usevi kedra zahtevaju (iziskuju) zaštitu od glodara i ptica. Prvih deset godina kedar raste sporo, dostižući visinu od 1,5m. Ali, nadalje ova vrsta je u stanju da se zahvali (oduži) za pažnju prema sebi. Kedar se dobro prilagođava (navikava) na individualne parcele i blizinu građevina. Sa 30 godina dostiže visinu od 9m, oblikuje raskošnu krošnju, koja dostiže 3m u prečniku.
Sibirsi kedar se razmnožava najčešće sadnjom semena, ređe – vegetativnim (kalemljenjem, ukorenjivanjem mladica).
Seme kedra prvenstveno treba doneti iz ravničarski ili nižih planinskih predela Zapadnog Sibira. Pri razmnožavanju te vrste u evropskom delu Rusije, bolje je orijentisati se na prolećnu sadnju (kraj aprila, prva polovina maja).
Za to se semenje prethodno priprema, stratifikuje ne manje od 3 meseca na hladnom mestu, vodeći računa o sledećem redosledu.
Seme se potapa na tri dana (3x24h), svakodnevno menjajući vodu. Kvalitetna (Zdrava) zrna u tom periodu nabubre i spuštaju se na dno posude. Na površini ostaje prazno i nekvalitetno semenje. Ono se baci. Kvalitetno semenje se dezinfikuje u vodenom rastvoru permanganatnoj kiselini kalija (hipermangan). Zatim se semenje pomeša sa vlažnim (50%) substratom (pesak, treset, piljevina, četinarske iglice i dr.) u proporciji 1:2 i smešta se na hladno mesto (pod sneg, u frižider...). Ukoliko je mala količina semenja, može se smestiti u vrećice iz nekoliko slojeva ređe tkanine. Važno je de ceo period boravka na hladnom seme bude vlažno. Pod snegom ono dobro čuva (održava) vlažnost, u frižideru ih treba povremeno vlažiti. Semenje u vrećicama može da se smesti u najlon kesu, ne zatvorivši je potpuno.
Pred sadnju se semenje vadi iz supstrata, ponovo dezinfikuje u jakom rastvoru hipermangana (do 24h), prosuši za sadnju. Seje se semenje metodom ubadanja šiljatim vrhom u zemlju, na dubinu od 3cm.
U konfornim uslovima povećava se klijanje semena, iz semena biljka raste brže 1,5-2 puta, nego što raste proklijala sama na otvorenoj zemlji.
Na dno brazdica za sadnju pre sadnje poželjno je uneti, ako se računa na 1m, superfosfata 1gr, šibikovog (Viburnum opulus, V. Lantana, organsko) đubriva (kompost) 0,5gr, ili pepeo od strugotina 2gr, pomešanih sa 20gr treseta. Rastojanje među sadbenim vrsticama (redovima) je 15-20cm. Količina zrna za sadnju na 1m je 30gr (125-150 semenki). Dubina zakopavanja semena u zemlju 3cm. Setvena površina se pokriva slojem od 0,5-1cm rastresitog (mekog) materijala za prekrivanje useva (treset, opiljci-strugotine ili drugi materijal za prekrivanje. U jednoj sezoni treba 3-4 puta opleviti i preriljati (rastresti) zemlju.
Do pojave mnogobrojnih izdanaka (10-12 dana) treba redovno zalivati.
Nadalje se kod mladica razvija dovoljno dubok koreni sistem.



NEGOVANJE (GAJENJE) MLADICA KEDRA

Pri pojavi na mladim listićima belog tankog sloja (naslaga) – češće se javlja pri vlažnom vremenu,- treba ih obavezno obraditi rastvorom domaćeg sapuna. Sapun se rastvori u toploj (mlakoj) vodi, skine se pena i onda se sunđrčićem ili mekim tamponom vate 2-3 puta veoma temeljno i pažljivo operu oboleli listići. U protivnom, pri aktivnom razvijanju belila, listići mogu da se osuše. Drvo, pri tome, istina neće uginuti, ali se gubi godišnji porast (priraštaj).

Zašto je sibirski kedar toliko cenjen?

Zbog lepote i izrazite dekorativnosti u toku cele godine, zbog kedrovog oraha i ulja koji se dobija od njega, zbog prelepog stabla, zbog smole - živice, zbog četine, čak i zbog orahove ljuske koja se obilato koristi u narodnoj medicini. Veoma su poznata i lekovita svojstva kedrovih četina. One u sebi sadrže veliki broj biološko aktivnih supstanci koje stimulišu i leče organizam. Četine sibirskog kedra su bogate askorbinskom kiselinom (vitaminom C) i karotinom.

Svi delovi kedra - četina, smola, drvenasta vlakna - imaju veliku količinu fitoncida. Samo u toku 24 casa, hektar šume može da izdvoji 30 kg letećih organizama koji imaju veliko baktericidno dejstvo. Po mišljenju istraživača, ta količina fitoncida je dovoljna da u velikom gradu obezvredi sve štetne mikrobe. Bobičasti plodovi i biljke koje rastu u kedrovoj šumi, bogatije su vitaminima i provitaminima nego one koje rastu u drugim šumama. To se objašnjava time, što fitoncidi aktivno pomažu razvoj vitamina i ostalih biološko aktivnih materija u biljkama i plodovima. Sovjetski naučnik B. P. Tokin dokazuje da je "u kedrovim šumama vazduh praktično sterilan, od 200 - 300 ćelija bakterija po jednom kubnom metru. Međutim, po medicinskim normama, čak je u operacionim salama dozvoljeno na 1 kubni metra vazduha, 500 - 1000 nepatogenih mikroba. Fitoncidi koje daje kedar sadrže antomikrobna dejstva za bakterije difterije."

Poznavaoci praizvora tvrde da je Bog stvorio kedar kako bi sakupljao energiju Kosmosa. Čak i u malom komadiću kedra koji je dostigao odredenu starost, "ima više energije nego u svim uređajima energetike koji postoje na Zemlji." Na Zemlji, kedrovo drveće ima određenu funkciju - ono služi kao kondenzator naše planete i sakupljač kosmičke energije.

Još je 1792. godine, Akademik P.S. Palas pisao da plodovi sibirskog kedra razvijaju snagu, podmladuju čoveka i znatno uvećavaju odbranu organizma od različitih bolesti. U Starom Zavetu, u trećoj Mojsijevoj knjizi (levit 14.4) piše: "Bog uči da se ljudi leče tako što se dezinfikuju staništa pomoću kedra..."
Državnik Petar I prilikom gradnje brodova koristio je kedar za unutrašnju obradu (pritom je jedan kedar koštao rublju, a bor - 6 - 7 kopejaka).

Car Solomon je od kedra napravio flotu: za to vreme se gradio poznati hram u Jerusalimu - Prva Božja kuća, u koju je bio prenešen "kovčeg zaveta Gospodnjeg". Da bi preneo kedar iz Libana za izgradnju tog hrama, on je ustupio drugom caru, Hevronu, 20 gradova svog carstva. Istina, upriličena mu je još jedna usluga. Car Solomon je dobio ljude koji su umeli da seku kedar. Hram se gradio devet godina, i sav je bio obložen kedrom. Od kedra je bio napravljen i žrtvenik koji je bogato ukrašen zlatom. I kasnije je car Solomon koristio razne predmetime napravljene od kedra, poput kedrove bačve.

Ima, ali veoma retko i Kedrova koji sakupljaju, ali ne vraćaju Energiju u Svemir.
Posle pet stotina godina, oni počinju da tiho zveče, molivši ljude da ih saseku, radi iskorišćavanja nakupljene energije.
To traje tri godine.

Ako se desi da se Zvoneći Kedar ne poseče, on, lišen mogućnosti da sakupljenu Energiju Svemira ustupi ljudima, počinje da sagoreva tu Enegriju u sebi.
Za Kedar je to jako bolan proces i traje dvadeset i sedam godina.

Parčence (Amulet) Zvonećeg Kedra je potrebno nositi na grudima.
Energetsko uspostavljanje kontakta sa Kedrom je poželjno - stati bosim nogama na travu ili zemlju i dlanom leve ruke prigrliti na grudi.
Posle jednog' minuta osetiće se, prijatna, iz Kedra toplina i kroz telo prostrujati lako treperenje.
S' vrenema na vreme, treba ga glačati vrhovima prstiju, onu stranicu Kedra, koja ne dodiruje telo.

Postoje dokazi, da čovek koji ima parče Zvonećeg Kedra, za tri meseca oseti znatno poboljšanje, samoosećanje i da će se izlečiti od mnogih bolesti.

Suština je da čovek posedujući Kedar, postaje bolji, srećniji i talentovaniji.

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.