uputstva
registracija rs domena

Kako da zaštitim i hranim biljke u toku zime?

23.04.2011, 13:12
I u zimskom periodu potrebno je da obratite pažnju na zalivanje, ishranu i ostalu negu biljaka.
Zalivanje biljaka

Po pravilu, biljke u jesen smanjuju potrošnju vode na minimum. Zato ih stalno pratimo, a količinu zalivanja prilagođavamo njihovim potrebama. Sa zahlađenjem (padom temperature) biljke automatski redukuju potrošnju vode, jer se usporavaju njegovi fiziološki procesi. I zato se povećava rizik od prekomernog zalivanja i pojava mogućnosti truljenja korena. U ovo godišnje doba se ne preporučuje presađivanje biljaka. Najbolje je to uraditi u proleće.
Prihranjivanje biljaka

U jesen opada i potrošnja hranljivih materija, zato već u oktobru prestajemo sa prihranjivanjem sobnih biljaka. Prekomerno dodavanje bilo kakvog hraniva može da prouzrokuje gomilanje soli u supstratu, što može dovesti do fitotoksičnosti. Stepen i brzina potrošnje hraniva zavisi od temperature vazduha. Kad temperatura vazduha padne, počinju da se stvaraju uslovi slični mirovanju sa minimalnim ili nikakvim rastom. Neiskorićeno hranivo se akumulira u supstratu. Izuzetak su biljke: mlečika (Euphorbia), azaleja (Azalea), ciklama (Cyclamen), koje cvetaju od pozne jeseni pa sve do zime. Zato je njih potrebno prihranjivati.
Odstranjivanje osušenih delova biljaka

Kod cvetnica nastavljamo sa odstranjivanjem osušenih ili oštećenih cvetova. Posebno je osetljiva poinzecija (Božićno drvo), pre svega na kratke dane. Zato nije dovoljno da ih samo prihranjujemo i zalivamo, već treba paziti da dobijaju dovoljnu dozu prirodne dnevne svetlosti.
Kod lisno-dekorativnih vrsta, nastavlja se odstranjivanje oštećenih i uginulih listova. Preporučuje se da se više ne orošavaju ili da se prskanje znatno redukuje. U periodu pre početka grejanja prostorija u stanu, biljkama može da šteti ne samo povećana vlažnost vazduha, već i kapljice koje se zadrže na listovima.
Sprečite bolesti biljaka

Stabljike i korenje biljaka treba kontrolisati kako bi ustanovili da li su napadnuti truležom, jer baš u ovom periodu postoji opasnost da pogrešno procenimo potrošnju vode. Ako se ova bolest pojavi reagujemo prskanjem benomilom, sumilexom i teldorom.
Veoma važno je odstraniti svaki osušen ili uveo list i cvet, jer predstavljaju potencijalnu opasnost od bolesti koju prouzrokuje siva plesan (Botrytis sp). Na ovo oboljenje su osetljive pre svega afričke ljubičice (Saintpaulia) i ciklama.
Pored dobre nege, preventivna zaštita fungicidima je bolje rešenje od čekanja da se infekcija pojavi. Pege na listovima se pojavljuju kada su listovi veoma mokri ili je vazduh jako zasićen vlagom.

Preventivna kontrola biljaka

Biljke preventivno kontrolišemo od napada vaši, grinja, bele leptiraste vaši, vunastih vaši i štitastih vaši. Belim lisnim vašima i grinjama odgovaraju topli i suvi uslovi, a naročito im pogoduje centralno grejanje. Pošto prolaze kroz nekoliko razvojnih faza – od jaja, preko larve, do odrasle jedinke – njihovo suzbijanje je mnogo teže. Možemo ih likvidirati tek u stadijumu zrelosti, ali i u stadijumu jaja, samo što je tada njihovo pronalaženje veći problem, jer se jaja jedva vide golim okom.
Za suzbijanje grinja u ovom periodu koriste se zimski akaricidi koji deluju na jaja, npr. nisoron i talstar koji ima „knock down „ efekat na odrasle jedinke. On je ujedno i insekticid sa kontaktnim delovanjem i na vaši i na ostale insekte koji su problem u zimskom periodu. Što se tiče vunastih i štitastih vaši one se sa padom temperature povlače dublje u zemlju tako da treba koristiti sistemične insekticide preko zemljišta, zalivanjem npr. prestižom, confidorom. Mogu se mešati nisoron i talstar.
Što se tiče štetočina, njihova aktivnost opada i smanjuje se njihova reprodukcija. Njihovo postojanje ne treba ignorisati, ne sme se prestati sa borbom protiv njih.

Mušice
Sledeći problem su mušice (Sciaride, Foridae, Bradizia sp.). Ovi sitni insekti polažu jajašca na površini supstrata, larve kasnije žive od odumrlog i organskog materijala u razlaganju, kao što je treset, odumrlo lišće i korenje. Ne radi se, dakle, samo o neprijatnom osećaju kada nam ovi insekti ulete u lice, već upozorava i na mogućnost da se larve hrane tkivom korena. Verovatnoća za pojavu mušica je veća ukoliko je povećana vlažnost supstrata tj. ako se pretera sa zalivanjem.

Suzana Kljajić, dipl. inženjer poljoprivrede za zaštitu bilja (fitopatolog Garden centra)
Postavio clan: Pojedinac
Podeli na Facebooku Podeli sa prijateljima na facebook-u

Komentari

Trenutno nema komentara, komentarisite clanak pomocu forme koja se nalazi ispod

Da bi ste mogli da komentarisete clanke morate se registrovati


Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.