1.Šta je polarna svetlost – Polarna svetlost ili Aurora Polaris je prirodna pojava koja nastaje u polarnim regionima severne i južne Zemljine hemisfere. Na severnoj hemisferi polarna svetlost se zove Aurora Borealis ili severna svetlost, dok se na južnoj hemisferi zove Aurora Australis ili južna svetlost. Često se pojavljuje između 65 i 72 stepeni severne i južne geografske širine. Tokom jače aktivnosti polarne svetlosti mogu biti viđene i na manjim geografskim širinama i bliže polovima. Ovaj fenomen je dobio ime po Aurori – boginja zore u starom Rimu, dok boreas na latinskom znači sever, a australis jug.

2.Kada dolazi do pojave polarne svetlosti – Polarna svetlost se prikazuje tokom cele godine. Međutim, najjača aktivnost se može očekivati tokom prolećne i jesenje ravnodnevnice. U tom periodu osa Zemljine rotacije je orijentisana prema Suncu tako da je položaj Zemljinog magnetnog polja najpovoljniji za usmeravanje geomagnetske energije (koju isijava Sunce) ka polovima Zemlje. Polarna svetlost se pojavljuje i noću i danju, ali je nama vidljiva samo noću (danju je sunčevi zraci neutrališu).

3.Kako nastaje polarna svetlost – Polarna svetlost se formira u gornjem delu atmosfere, preko 80 km iznad površine Zemlje, u predelu jonosfere. Geomagnetska energija (koju isijava Sunce) ulazi u Zemljinu atmosferu i na tim visinama dolazi do interakcije ove energije sa kiseonikom i azotom. Kada dođe do jonizacije atoma kiseonika, emisija fotona stvara svetlosti različitih boja od braonkasto-crvene do zelene. Jonizovani azot takođe emituje svetlosti samo malo drugačijih boja od plave do crvene. U najvišim slojevima atmosfere procenat kiseonika je veoma mali što stvara crvenu polarnu svetlost, mada se ona retko viđa. U nižim slojevima atmosfere dolazi do veće jonizacije kiseonika i azota što kao rezultat daje različite boje polarne svetlosti na različitim visinama. Na većoj visini dominira crvena polarna sletlost kiseonika, zatim azotno plava, pa najčešća kiseonik-zelena i na najnižim visinama se pojavljuje azotno roza polarna svetlost do grimizne i purpurne boje.

4.Solarni vetrovi i sunčev ciklus – Solarni vetrovi nastaju kao posledica nepravilnosti u gustini plazme površinskog sloja Sunca kao što su: sunčeve pege, koronarne rupe, solarne oluje i eksplozije ili izbacivanja koronalne mase. Kada je brzina ovih solarnih vetrova dovoljno jaka, može stvoriti polarnu svetlost u Zemljinoj atmosferi. Nakon toga prosečna geomagnetska oluja, izazvana udarnim talasom solarnog vetra, napada magnetno polje Zemlje 3-4 dana. Naravno, do ovoga dolazi samo kada je udarni talas usmeren ka Zemlji. Magnetne oluje obično traju 24-48h, ali mogu trajati i više dana. Od 28. avgusta do 2. septembra 1859. godine dogodila se solarna superoluja praćena masivnim eksplozijama i izbacivanjem koronalne mase. Ova oluja se usmerila ka Zemlji u rekordnom vremenu od 18 sati. Došlo je do neverovatne pojave severne polarne svetlosti u južnim krajevima kao što su: Meksiko, Kuba, Havaji, Italija. Do još jedne neverovatne pojave došlo je 13. marta 1989. godine, kada je ozbiljna geomagnetska oluja pogodila Zemlju i kada se polarna svetlost mogla videti daleko, čak do juga Teksasa. Ova geomagnetska oluja je u rekordnom vremenu prouzrokovala pad električne mreže u Kvebeku (Kanada) i ostavila šest miliona ljudi bez struje čitavih 9 sati.Do pojave sunčevih pega i koronarnih rupa ne dolazi uvek. Njihova pojava je povezana sa ciklusom sunčeve magnetne aktivnosti ili solarnim ciklusom, čiji period traje oko 11 godina. Magnetna aktivnost sunca tokom ovog ciklusa se direktno posmatra praćenjem položaja i frekventnosti pojava sunčevih pega vidljivih na tom delu Sunca koji je okrenut ka Zemlji. Praćenjem pojava ovih sunčevih pega tokom ciklusa može se zaključiti da se one prvo pojavljuju na srednjim geografskim širinama Sunca i onda sve bliže i bliže ekvatoru, dok se ne postigne solarni minimum. Ovaj obrazac se naziva još i „leptir dijagram“.

5.Zanimljive činjenice – Polarna svetlost se može prikazati u različitim oblicima: stub svetlosti, pramen, odnosno zrak, spirala, oreol vibrirajućih boja. Najčešći je oblik blede svetlosne zavese različitih boja. Polarna svetlost je stalno u pokretu i ovi oblici se smenjuju.

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.