Kako funkcionišu vulkani?
28.05.2015, 09:34
1.Postoje tri osnovne vrste vulkana – Iako su svi vulkani nastali od vrele magme koja erupcijom dospeva na površinu Zemlje i tu se hladi i taloži, postoje različiti tipovi vulkana. Štitasti vulkani (Mauna Loa – Havaji) imaju uglavnom blaže erupcije lave niskog viskoziteta, što ih čini veoma širokim sa blago nagnutim stranama. Stratovulkani (Fudži – Japan) nastaju od različitih tipova lave koji prave erupciju ogromne visine, praćenu pepelom i kamenjem. Kupasti vulkani (Njiragongo – Kongo) su obično manji, skoro potpuno građeni od izbačene lave i imaju veliki krater. Takođe vulkani mogu biti izdignuti kao planine, mogu biti u ravni sa površinom Zemlje, a mogu biti ispod površinskog nivoa u okeanima.
2.Do vulkanske erupcije dolazi kada se pokrene lava ispod Zemljine kore – Na oko 30 -50 km ispod vaših stopala na površini Zemlje prostire se kora (uglavnom od granita i silikata), ispod koje se nalazi sloj u tečnom stanju, gde su temperature visoke i gde je u stvari skladište magme ili tečnog kamena. Magma je lakša od stena koje je okružuju, pa se zbog toga podiže, pronalazi otvore i pukotine u Zemljinoj kori. Kada konačno dođe do površine, izbija u vidu erupcije, zajedno sa pepelom, vulkanskim gasovima i stenama ili kamenjem. Ispod površine se zove magma, a kad izbije na površinu Zemlje zovemo je lava.
3.Vulkani mogu biti aktivni, uspavani i ugašeni – Aktivan vulkan je onaj koji je imao erupciju relativno skoro u istorijskom periodu ili koji je trenutno aktivan. Uspavani vulkan je onaj koji je imao erupciju davno, pre više desetina godina ili čak vekova, ali ima mogućnosti da ponovo dođe do erupcije. Ugašeni vulkan je onaj koji veoma dugo nije imao erupciju i za koji naučnici smatraju da verovatno neće više biti aktivan. Neretko se dešava da naučnici pogreše u proceni i da se vulkan za koji su smatrali da je ugašen ponovo aktivira.
4.Vulkani mogu da nastanu veoma brzo – Iako je nekim vulkanima potrebno hiljade godina da se formiraju, drugi mogu nastati preko noći. Na primer, kupasti vulkan Parikutin se pojavio na meksičkom polju kukuruza 20. februara 1943. godine. Za samo nedelju dana porastao je do visine od pet spratova, a do kraja te godine porastao je do visine od preko 336 metara. Završio je sa rastom 1952. godine na visini od 424 metra, a po geološkim standardima to je veoma brzo.
5.U svetu je uvek par desetina vulkana aktivno – Geolozi procenjuju da je u poslednjih 10.000 godina oko 1.500 vulkana imalo erupciju. Tri četvrtine erupcija se događa na dnu okeana i za većinu njih geolozi ni ne saznaju. Jedan od razloga zbog kojih se vulkani pojavljuju usred okeana jeste pomeranje okeanskih tektonskih ploča. Ako dodamo i podvodne vulkane, može se proceniti da je u poslednjih 10.000 godina imalo erupciju preko 6.000 vulkana.
6.Vulkani su opasni – Ali, ovo ste već znali. Neki od najsmrtonosnijih vulkana su: 1. Krakatoa – (erupcija 1883. godine) stvorio je cunami koji je usmrtio 36.000 ljudi; 2. Vezuv – (erupcija 79. godine) potpuno uništio gradove Pompeju i Herkulanum i usmrtio 16.000 ljudi; 3. Mon Pele na ostrvu Martinik (erupcija 1902. godine) uništio grad sa 30.000 ljudi. Najopasniji su piroklastični tokovi koji kuljaju nadole tokom erupcije i prže sve pred sobom. Sastoje se od lave, pepela i kamenja i kreću se neverovatno brzo ( po nekoliko stotina km/h) i dostižu temperature preko 1.000 °C.
7.Najviši vulkan u Sunčevom sistemu nije na Zemlji – Najveći je štitasti vulkan Olimp na Marsu. Visine je oko 21 km, a širine oko 540 km. Naučnici smatraju da je ovaj vulkan uspeo da dosegne te razmere zato što na Marsu nema tektonskih ploča. Bez ikakvih pomeranja i poremećaja, ovaj vulkan je bio u mogućnosti da deluje milionima godina i postaje sve veći i veći. Sada je ugašen.
8.Najviši i najveći vulkan na Zemlji se nalaze jedan pored drugog – Najviši je Mauna Kea (4.207 m), a najveći Mauna Loa (4.169 m). Oba pripadaju vatrenom pojasu Pacifika, nalaze se na Havajima i oba su štitaski vulkani koji se izdižu sa dna okeana. Kada bi se vulkan Mauna Kea izmerio od osnove na okeanskom dnu do vrha, dobili bi njegovu pravu visinu od 10.203 m, što je više od Mont Everesta.
Komentari
Trenutno nema komentara, komentarisite clanak pomocu forme koja se nalazi ispod
Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.