uputstva
registracija rs domena

Kako se vrsi rezidba visnje maraske?

21.04.2012, 10:33

Rezidba za formiranje krošnje

Ova rezidba obavlja se već nakon sadnje, odnosno pred kretanje vegetacije prve godine, a sastoji se u prikracivanje sadnice na željenu visinu radi izbijanja mladica, koje će predstavljati primarne grane krošnje i samu krošnju.


Rana letnja rezidba


Služi za postizanje što pravilnijeg rasta izabranih primarnih (tri, ređe četiri) skeletnih grana rana kada je porast mladica 50-10 cm i primenjuje se kod formiranja uzgojnog oblika. Ova rezidba povoljno utiče na pravilan izbor grančica


POSTUPCI za ranu letnju rezidbu: (vaze) mogu se takođe upotrebiti tanke drvene pritke i razno kolje, ali je najprikladnije trska. Trska se jednostavno postavlja, glatka je, kretanjem zbog vetra ne izaziva oštećenje grana, može i trajnošću poslužiti svrsi i ne stvara veće finansijske troškove. Pravilnom rezidobom i snažnim rastom kolasta krošnja je potpuno formirana na kraju četvrte, a najdalje pete godine nakon sadnje. Ona u tom slučaju ima dovljno svetla i vazduha, što je, uz ostale činioce, važan preduslov za dobru rodnost, a naročito dobar kvalitet ploda.

Rezidba za plod


Nakon perioda formiranja počinje period rodnosti, odnosno proizvodnje, u kojem se rezidbom stvara i obnavlja vegetativni prirast i rodno drvo, kako bi se stablo maraske što duže održalo u punoj i redovnoj rodnosti.

Rezidbom treba krošnji maraske obezbediti prozračnost i dobroosvetljenje, omogućiti stvaranje dovoljno vegetativnog prirasta i rodnogdrveta. Kod dove je potrebana manja, laganija, ali redovna rezidba. U periodu rodnosti maraske, rezidbom se u prvom delu uklanjaju suve izakržljale grane, te grane koje se ispreplaću i smetaju jedna drugoj, naročito u unutrašnjosti krošnje. Skraćuju se, zatim, rodno drvo (rez unazad) i uklanja izrođeno, čime se reguliše rast rodnoih grana, potpomaže stvaranje cvetnih pupoljaka i omogućava novi vegetativni prirast kao zamena za izrođeno drvo.


Važno je istaknuti da stablo maraske treba redivno rezati svake godine ili ponekad svake druge, zavisno od količine vegetatinog prirasta i rodnog drveta.


Rezidba dove obavlja se u periodu zimskog mirovanja, dakle u vremenu opadanja lišća do početka kretanja vegetacije.


U obalnom području uzgoja dove, u kojem su niske temperture retke, rezidba maraske se može obavljati gotovo u bilo koje doba tog perioda, zavisno od veličine zasada i broja stabla.


U kontinentalnom delu tog područja, u kojem su temperature ispod 0° C češće ili moguće, rezidbu treba obavljati pri kraju perioda zimskog mirovanja, kada je opasnost niskih temperatura manja, no obavezno pre početka kretanja vegetacije. To je zato što niske temperature nepovoljno deluju na preseke grana nastalih rezidbom. To opet zavisi od veličine zasada i broja stabala kod kojih treba obaviti rezidbu, iako u velikim zasadima rezidba počinje rano (decembar) i štete od niskih temperatura nisu u većoj meri primećene.


Rezidba maraske se može obavljati i tokom vegetacije


Ta tzv. zelena ili letnja rezidba dopuna je zimskoj rezidbi, a obavlja se u cilju potpomaganja u formiranju krošnje, bržeg rasta skeletnih grana i oslobađanju unutrašnjosti krošnje od suvišnih izboja ili vodopija. Zelena rezidba je vrlo korisna za brži vegetativni rast i rodnost stabla


Kod pravilne i redovne zimske rezidbe maraske u punom rodu nema većepotrebe za letnjem rezidobom.

Postavio clan: Pojedinac
Podeli na Facebooku Podeli sa prijateljima na facebook-u

Komentari

Trenutno nema komentara, komentarisite clanak pomocu forme koja se nalazi ispod

Da bi ste mogli da komentarisete clanke morate se registrovati


Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.